Korona i dokolica

NEZAVISNO SUDSTVO I PRAVNA DRŽAVA

Apr 24, 2023 1 Komentara

(15 riječi)

Nik Gašaj                                                                                   

Bez ne­za­vi­snog sud­stva ne­ma zaštite ljudskih prava niti pret­po­stav­ki za us­po­sta­vlja­nje prav­ne dr­ža­ve i vla­da­vi­ne pra­va. U dr­ža­va­ma ko­je iz bilo ko­jeg raz­lo­ga za­ne­ma­ru­ju svo­je sud­stvo ili ga na­mjer­no či­ne tran­smi­si­jom po­li­tič­ke vo­lje, gra­đa­nin kao ljud­sko bi­će stal­no je iz­lo­žen ne­prav­da­ma, pro­iz­volj­no­sti­ma i stra­da­nji­ma. Pra­va i slo­bo­de gra­đa­na na ko­ji­ma po­či­va sa­vre­me­na ide­ja prav­ne dr­ža­ve mo­gu bi­ti stva­r­no obez­bje­đe­na sa­mo u zjed­ni­ci ko­ja je or­ga­ni­zo­va­na na na­če­lu vla­da­vi­ne pra­va i za­ko­ni­to­sti. Da bi za­ko­ni­tost ostva­ri­la, dr­ža­va mo­ra da ima sud­sku vlast ko­ja je ne­za­vi­sna, tj. pot­či­nje­na sa­mo usta­vu i za­ko­nu. Zbog to­ga ne­za­vi­snost su­do­va i su­di­ja spa­da u red onih na­če­la na ko­ji­ma se za­sni­va vla­da­vi­na pra­va i ula­zi u naj­u­ži po­jam prav­ne dr­ža­ve. Sa dru­ge stra­ne, ne­za­vi­sno sud­stvo mo­že po­sto­ja­ti sa­mo u prav­noj dr­ža­vi ko­ja pret­po­sta­vlja da je sva­ka vlast u njoj ograničena i dobro kontrolisana.

Već Op­šta de­kla­ra­ci­ja o pra­vi­ma čo­vje­ka iz 1948. go­di­ne pred­vi­đa da sva­ko ima pot­pu­no jed­na­ko pra­vo da o nje­go­voj stva­ri, gra­đan­sko­prav­noj ili kri­vič­noj, pra­vič­no i jav­no ras­pra­vi i od­lu­či ne­za­vi­sni i ne­pri­stra­sni sud (čl. 10). Evrop­ska kon­ven­ci­ja o ljud­skim pra­vi­ma iz 1950. god. (čl. 6) i Me­đu­na­rod­ni pakt o gra­đan­skim i po­li­tič­kim pra­vi­ma iz 1966. god (čl.14 ) pri­zna­li su pra­vo okri­vlje­nom da mu se su­di po­šte­no i jav­no u ra­zum­nom ro­ku i od stra­ne ne­za­vi­snog i ne­pri­stra­snog su­da usta­no­vlje­nog za­ko­nom. Ta­ko je pi­ta­nje sud­ske ne­za­vi­sno­sti vre­me­nom po­sta­lo i glav­no mje­ri­lo za ocje­nu op­šteg po­lo­ža­ja po­je­din­ca u dru­štvu. Na­čin na ko­ji je ona ga­ran­to­va­na u za­ko­ni­ma jed­ne dr­ža­ve i na­čin na ko­ji se ono što je pred­vi­đe­no za­ko­ni­ma spro­vo­di u prak­si, pred­sta­vlja­ju da­nas po­ka­za­telj ste­pe­na kul­tu­re od­no­sne dru­štve­ne sre­di­ne i kri­te­ri­jum iz ko­jeg se iz­vo­di za­ključak o prirodi države i njenog pravnog sistema.­

Te­o­rij­ska i em­pi­rij­ska sa­zna­nja uka­zu­ju da su za sud­sku ne­za­vi­snost neo­p­hod­ne osnov­ne prav­ne i po­li­tič­ke pret­po­stav­ke i in­stru­men­ti za nje­nu prak­tič­nu za­šti­tu.Uvo­đe­nje sud­ske ne­za­vi­sno­sti pret­po­sta­vlja pred­u­zi­ma­nje obim­nih i slo­že­nih re­for­mi u dru­štvu i dr­žav­no-prav­nom sistemu.

Ne­za­vi­snost su­da i su­di­ja ne za­vi­si sa­mo od prav­nih pro­pi­sa i ga­ran­ci­ja ko­je ti pro­pi­si sa­dr­že, već do­brim di­je­lom i od svi­je­sti o po­tre­bi re­for­mi u dru­štve­nom i prav­nom ži­vo­tu, od vo­lje re­le­vant­nih po­li­tič­kih sna­ga da se te re­for­me pre­du­zmu, i od op­štih dru­štve­nih pri­li­ka, kul­tu­re i men­ta­li­te­ta gra­đa­na, raz­vi­je­no­sti prav­ne svi­je­sti i prav­ne tra­di­ci­je, u če­mu kul­tu­ra, prav­na svi­jest i mo­ral­na svojstva samih sudija imaju presudan značaj.

Ka­da je ri­ječ o ga­ran­ci­ja­ma sud­ske ne­za­vi­sno­sti, one su mno­go­broj­ne i ra­zno­vr­sne i pred­sta­vlja­ju či­tav si­stem mje­ra raz­li­či­te pri­ro­de. Me­đu­tim, jed­na ma ko­li­ko bi­la va­žna i zna­čaj­na, ni­je do­volj­na, jer se uti­ca­ji na sud, ko­ji ne do­la­ze sa­mo sa jed­ne stra­ne mo­ra­ju spri­je­či­ti u pot­pu­no­sti. One ipak ni­su istog zna­ča­ja, jer su i sa­mi iz­vo­ri uti­ca­ja na sud raz­li­či­te mo­ći, opa­sno­sti i in­ten­zi­te­ta. Po to­me kri­te­ri­ju­mu su naj­va­žni­je one ga­ran­ci­je ko­je tre­ba da spri­je­če uti­ca­je moć­ne iz­vr­šne vla­sti, ali sud mo­ra bi­ti oslo­bo­đen i od uti­ca­ja ko­ji pri­li­kom iz­ri­ca­nja prav­de do­ći i sa mno­gih dru­gih stra­na (od za­ko­no­dav­ne vla­sti, po­li­tič­kih stra­na­ka, za­in­te­re­si­ra­nih po­je­di­na­ca, udru­že­nja, me­di­ja, jav­nog mnjenja, viših sudskih vlasti itd.).

Sve ga­ran­ci­je ne­za­vi­sno­sti, uze­te za­jed­no, tre­ba da spri­je­če sva­ki re­al­no mo­gu­ći uti­caj na sud, ta­ko da bi on su­dio sa­mo po usta­vu i za­ko­nu. U ze­mlja­ma ko­je su, kao na­ša, na po­čet­ku pro­ce­sa stva­ra­nja prav­ne dr­ža­ve, ko­je ne­ma­ju de­mo­krat­sku tra­di­ci­ju i u ko­ji­ma su prav­na svi­jest i po­li­tič­ka kultur ana niskom stupnju, njih mora biti više nego inače.

 

Ga­ran­ci­je mo­gu bi­ti prav­ne, ko­je su iz­ra­že­ne prav­nim nor­ma­ma, i van­prav­ne, tj. so­ci­jal­ne i per­so­nal­ne, sa­dr­ža­ne u op­štim dru­štve­nim uslo­vi­ma i u lič­no­sti sa­mog su­di­je, ko­je se prav­nim nor­ma­ma te­ško mo­gu ili uop­šte ne mo­gu ob­u­hva­ti­ti. Prav­ne ga­ran­ci­je ma­lo vri­je­de bez ovih dru­gih. Unu­tra­šnja ne­za­vi­snost su­di­je, či­je ga­ran­ci­je le­že u oso­bi­na­ma nje­go­ve lič­no­sti, a ne u pra­vu, oso­bi­to je va­žna. Ona je re­zul­tat slo­bod­nog du­ha su­di­je i vi­so­kog mo­ra­la.

Ne­ma sud­ske ne­za­vi­sno­sti ka­da se jav­no ko­men­ta­ri­šu su­đe­nja ko­ja su u to­ku, na­ro­či­to pu­tem sred­sta­va jav­nog in­for­mi­sa­nja, ka­da se osum­ni­če­ni i okri­vlje­ni, još pri­je sud­skog po­stup­ka i u to­ku pr­vih fa­za kri­vič­nog po­stup­ka, u ko­men­ta­ri­ma u štam­pi i na te­le­vi­zi­ji pri­ka­zu­ju jav­no­sti u naj­go­roj mo­gu­ćoj svi­je­tlo­sti, a nji­ho­vo dje­lo kao već utvr­đe­no kri­vič­no dje­lo. To pred­sta­vlja opa­sno pre­ju­di­ci­ra­nje sud­ske od­lu­ke, su­prot­no pre­sum­ci­ji okri­vlje­ni­ko­ve ne­vi­no­sti i uti­ca­ja na sud, či­ja je du­žnost do do­ne­se ne­pri­stras­nu od­lu­ku na osno­vu sop­stve­ne ocje­ne či­nje­ni­ca slu­ča­ja i svog shva­ta­nja za­ko­na, bez ogra­nji­če­nja, uti­ca­ja, pod­sti­ca­nja, pri­ti­sa­ka, prijet­nji ili mi­je­ša­nja, ne­po­sred­nih ili po­sred­nih, sa bi­lo ko­je stra­ne i iz bi­lo ko­jeg raz­lo­ga (čl. 2.02. Mon­tre­al­ske de­kle­ra­ci­je).

Polazeći od načela podjele vlasti i shvatanja da sudstvo predstavlja posebnu, treću granu, logički proizlazi njegova karakteristika nezavisnosti. Ustavom Crne Gore od 2007. godine načelno je samostalnost sudstva   formalno garantovano, ali u praksi je bilo grubo kršeno, što se odrazilo i na same sudije i na kvalitet njihovog rada, uzrokujući nizak stepen povjerenja građana u pravosudni sistem i njegovu nezavisnost. Dakle, ni danas, 16 godina poslije donošenja Ustava Crne Gore, sudska vlast u Crnoj Gori ne posjeduje onaj stepen nezavisnosti u svom djelovanju, koji je neophodan da bi se crnogorska država u potpunosti nazvala demokratskom i pravnom. Ovako stanje je posledica davno izrečene tvrdnje:“ Čim politika prodre u djelokrug sudova, ma kakav bio način i namjera, kojima je to učinjeno, mora pravda da nestane“. 

Uko­li­ko po­je­di­ni su­do­vi od­lu­ču­ju na mig iz­vr­šne vla­sti i pod nji­ho­vim prti­ti­skom, on­da tu ne­ma sud­ske ne­za­vi­sno­sti i po­dje­le vla­sti ni­ti vla­da­vi­ne pra­va. Kad na­rod u svo­me oča­ja­nju ho­će da iz­ra­zi ko­li­ko je rđa­va jed­na si­tu­a­ci­ja i do­kle ni­sko mo­že da do­spi­je jed­na ze­mlja s ob­zi­rom na sta­nje za­ko­ni­to­sti i ne­iz­vje­sno­sti čo­vje­ko­vog po­lo­ža­ja, on­da ko­ri­sti uz­re­či­cu: “Ne­ma ni su­da ni za­ko­na“. Te­ško­će i pro­ble­mi da se us­po­sta­vi vla­da­vi­na pra­va su ogrom­ni i ina­če, a po­go­to­vo ako se situacija negdje približi ovoj narodnoj ocjeni.

Najzad, nije jasno zašto je politička vlast koju je izabrao narod toliko protiv nezavisnosti sudstva. Riječju, pravni sistem najbolje legitimiše njegovo pravosuđe, ali ga isto tako i loše pravosuđe najbrže i najefikasnije – delegitimiše.

 

                                                                              (Autor je politikolog)