Srbi u Crnoj Gori ponovo su u velikoj kušnji: Što im se više isplati. Ko im je Matica: Srbija ili Crna Gora. Hoće da budu i dijaspora.
Srbi u Crnoj Gori već nastupaju s predizbornom kampanjuom za prijevremene parlamentarne izbore, izbor Predsjenika Crne Gore i za predstojeći popis stanovništva u 2023. godine.
U Božićnoj poruci mitropolit Srpske ckve pozvao je vjernike da izađu na izbore. I, naravno, glasaju za srpske predstavnike, pa, kako je bilo u vrijeme bivšega preminuloga mitropolita, bira Vladu, koja se nije proslavila. Novoosnovana TV E posrbljuje Vojislavljeviće i “nasljedno” pravo Srba na Crnu Goru. Navodno je Stevan Nemanja rođen u Martinića gradini, koja je Lontodokla nastala poslije rušenja Duklje. A baba Nemanjine majke je od – Vojislavljevića. Zbila se i “zbrka”, koju su napravili predsjednici šest opština u Crnoj Gori u kojoj su na vlasti srpski predstavnici. Predsjednici opština Nikšić, Berane i Mojkovac, kao i predsjednici skupština opština Danilovgrad, Herceg Novi i Tivat učestvovali su sredinom decembra minule godine na tematskoj sjednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije,                  

Zavisno od dnevno-političkih potreba oprečno se proglašava koja država im je Matica. Nastavlja se propaganda da Srbi odvajkada nastanjuju Crnu Goru, da su starosjedioci, da im je Matica Crna Gora. Istovremeno se tvrdi da im je Matica Srbija, pa su dijaspora u Crnoj Gori. Ređam, samo naslovno ili u izrekama:                      
Krapović: Svim Demokratama je matica isključivo Crna Gora, to je naša otadžbina.[1] Predsjednik Skupštine Opštine Herceg Novi Ivan Otović: Srbija je naša matica, u Boki Srbi uvijek bili većina
Predsjednik Opštine Nikšić Marko Kovačević: Srbija matica svih Srba. Director „Srpske kuće“ u Podgorici Emilo Labudović, koji je otišao korak dalje navodeći da ga je „stid što mora da govori o položaju Srba u Crnoj Gori, dolazeći iz, do juče, najsrpskije države na Balkanu… predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori neće da se odreknu tri najveće srpske svetinje: Srbija, Rusija i Srpska pravoslavna crkva”.[2]         
 
Predsjedavajuća Odborom Milica Đurđević-Stamenkovski iz ultradesničarske stranke „Zavetnici“, ocijenila je da „srpski narod u Crnoj Gori već dugo živi teško“.                                                                                
 Naručeni poricatelj Crnogorske nacije, doktor roknrola, istoričar Raković  propagandistički oglašava: “Нација црногорских сепаратиста је страно тело у Црној Гори! Pohvaljuje srpske čelnike opština u Crnoj Gori koji su ponovili reči mitropolita crnogorskog I srpskog ideologa Petra II Petrovića Njegoša: “Srbija je matica  Srpstva, bez nje nikad ništa”.[3]                                                                           

Nadahnuti svekolikim Srpstvom, i objedinjavanjem Srba u jednu državu, ponavljaju poznate krivotvorine, kojim se podrobnije bavim u knjizi Crnogorska državotvornost: u/na izvoru.                                                                                                                 

Crkveni velikodostojnici su im uzor. Srpski patrijarh Irinej ponavlja izanđalu priču: Crnogorci su Srbi isto kao Šumadinci, Vojvođani, Ličani, Hercegovci… Crna Gora je naša Sparta, istorijski klasična srpska zemlja.[4]                    
 Srbi u Crnoj Gori vratili bi (se) Crnu Goru 19. vijeka sa vladikama, knjaževima Petrovićima Njegošima. Prava Crna Gora, kako se zove i posebna prosrpska politička partija, jeste ona u kojoj žive samo Srbi. Prizivaju najviše Srpstvo knjaza/kralja Nikole, koji je odista svestrano i vatreno srbovao u želji da dokaže da je pravi Srbin i nadi da će biti nasljednik Dušanovoga carstva. Pjesma Onamo, onamo žudi (Onamo, ’namo, kako se uobičajilo) za carskim prestolom. Istovremeno pominje samo Crnogorrce u svojim pozivima i porukama.                                                                                    
U knjizi Crnogorska nacija: u izboru podrobnije sam raspravio nacionalno osjećanje i opredjeljenje, posebno srpstvo Petrovića Njegoša.                                                             
  Veliku uzdanicu za srbovanje čini štivo Milorada G. Medakovića Život i običaji Crngoraca, najprije štampano u Novome Sadu 1860, reprintovano 1999. u Beogradu.   Autor smatra da je, kako piše u Predgovoru, blizu sedam godina  koje je proveo u Crnoj Gori imao vremena i prilike da pozna Crnogorce sa svake strane.(!?, moji znaci, D. I). Zadivljen i začuđen čitam: Petar II „se sam ponosio što je Crnogorac; ponosio se  sa junaštvom i sa vrlinom svoje braće Crnogoraca“. Crnogorci su „svetlali obraz i sebi i svemu našemu narodu“.[5] Napominjem da ćirilična štampa sadrži i ruska slova. Spoznao je da se Njegoš ponosi što je… A naš narod? Saznam i ja odmah, već u Uvodu da su se skoro svi Crnogorci doselili iz Ercegovine. Ipak, odmah zatim: Crnogorci su uskoci sa Kosova. Što se zbilo sa onima iz Ercegovine? Žalostivo: „Poslije propasti carstva srbskoga na Kosovu, počeli su jadni Srbi od ljute nevolje uskakati u današnju Crnu Goru“. Pitam: Ostade li pusto Kosovo? /Umećem: Zna se: Jedini koji nastavi borbu protiv moćne turske sile bio je Vuk Branković, proglašen za najvećega izdajnika srpskoga roda/. Nevolje su nagonile izvrsne junake Srbe da idu u zbjegove, da uskaču i „da se poseljavaju u vrletno i pusto mjesto“. Još gore: „Crnogorci su uskoci od Kosova, oni su uskakali u današnju Crnu Goru. Uskakali su najviše u XV vijeku“. I najgore: Crna Gora je tada bila pusta, oblast zetskih gospodara, Balše i Stevana Crnojevića, koji su bili samo Gospodari vsoi Zeti i Pomorskija zemli.[6] Strašno: O Crnoj Gori tada nije bilo spomena. Kontekstualno navodim kada je i kako Crna Gora bila spominjana. Zastajem: Ako je Crna Gora tada, svejedno kako se zvala, bila pusta zemlja kome su bili Gospodari Balšići i Crnojevići?! Je li ikada bilo u Crnoj Gori starosjedilaca, domorodaca, ili su tek Srbi uskoci naselili pustu zemlju, razmnožili se i osvojili pravo svojine zavazda. Objavljena 1860. godine, kada je nastupio novi knjaz Nikola I, mogla je Medakovićeva knjiga da bude poželjna lektira posrbljivanja, posebno mladoga vladara punila Srpstvom.                                                                                                                      
 U mojim knjigama o crnogorskoj naciji dao sam dovoljno dokaza o stanovništvu, etnosu, nacionalnome sastavu Crne Gore od nastanka prve nezavisne države južnoslovenskih naroda Duklje do najnovijih vremena. Sve dok jedino mjerilo valjanosti Crnogorca bude ideologizovano srpstvo i sve dok opstojnost i razvoj Crne Gore bude zavisilo od toga što misli i želi režim u Srbiji ili što hoće Srbi u Crnoj Gori neće biti dobra ni za Srbe ni za Crnogorce, ni napretka ni za Crnu Goru ni za Srbiju. Sve dok se namjerno ili po navici zastaje na etnosu kao sveodređenju nacije neće se izaći iz balkanskoga kruga smutnje i sukoba. Crnogorci su ono što su – Crnogorci, moderna nacija po svim svojstvima. Etnički su nastajali stapanjem slovenskih naseljenika na području Prevalitane, Duklje, Zete, Crne Gore, stapajući se, preoblikujući zatečene starince, Ilire, Kelte, Tračane, Romane, romanizovane Ilire, doseljenike, uskoke, iz mnogih krajeva Balkana... Crna Gora je višenacionalna država sa jednakim pravima svih koji u njoj žive.                                                                                                     
 Poželjna matica za Srbe u Crnoj Gori priklađuje se dnevno - političim potrebama.

---

[1] Krapović navodi da se izjašnjava kao Srbin. Portal analitika, 11. 1. 2023.       Pohvaljeni su zbog svojih shvatanja da je Crna Gora isključivo matica svim Demokratama.
Vlahović čestitao Krapoviću i Demokratama: Patriotski stav koji se u srećnim zemljama podrazumijeva,  Antena M, 11.01.2023. 20:38                                                       

 Pitam: Jesu li svi Demokrate Srbi?
[2] Nenad Zečević, Savijanje kičme na beogradskom kanabeu, Pobjeda, 11.01.2023.
[3] Раковић за ИН4С: Нација црногорских сепаратиста је страно тело у Црној Гори!, 11. januara 2023                                                                                           

    “Иначе, нација црногорских сепаратиста је страно тело у Црној Гори јер је склепана у мрачним ходницима Беча, Будимпеште, Загреба, Рима и комунистичке Москве. Дакле, нација црногорских сепаратиста је инострани конструкт и антисрпски пројекат усмерен да уништи Србе као једину историјску нацију Црне Горе.                                                                                                                                                

 Увек је добро подсетити се Његошевих речи, посебно оних у „Горском вијенцу“ о „свој Србији од Дунава до мора“ јер је то путоказ и будућим генерацијама.           А црногорским конвертитима бих на крају поручио, па нек размисле – стиже попис, биће спектакл. Не могу да дочекам.                                                     

  Србија, Република Српска и Црна Гора ће се ујединити у једну српску државу”.
 
 
[5] Milorad G. Medaković, Život i običaji Crngoraca, najprije štampano u Novome Sadu 1860, reprintovano 1999. u Beogradu, str. III-V.     
[6] Isto, str. 1-2