Visoki funkcioner Demokratskog fronta i poslanik Slaven Radunović prototip je političara po meri DPS, ovo su reči koje ćete neretko čuti i od najglasnijih pristalica tog opozicionog bloka, ako ih upitate da kažu svoje mišljenje u njemu. Portal UDAR bavi se profilom ovog propalog biznismena, a sada višegodišnjeg poslanika i istaknutog predstavnika DF.

Radunović je u politiku ušao kao “uspešan” privrednik kako ga je tada na predstavljanju najavio lider Andrija Mandić. Bavio se biznisom godinama, rastao na ulicama Titograda/Podgorice i bio prilično poznat mnogima. Za neke je to bilo iznenađenje jer su znali da je on neko koga to mnogo nije interesovalo, pošto se više zanimao za biznis kombinacije.

Radunović je ulaskom u politiku ostao dosledan pa je i tamo uspešno „kombinovao“. Donosimo Vam nekoliko primera njegovih dilova sa gotovo najistaknutijim osobama iz vrha DPS.

Zgrade i biznisi

Slaven Radunović je u biznis krenuo sa Zoranom Vukoslavčevićem, kumom Tarzana Miloševića bivšim političkim direktorom vladajuće partije, a sada ambasadorom Crne Gore u Beogradu. Njegov prvi biznisi su bili prilično uspšeni u periodu ekonomskog buma, pa je vrlo brzo krenuo u investicije i to u periodu kada je malo ko ne pripada DPS mogao imati iole ozbiljniji posao.

Radunoviću je to pošlo za rukom, pa je veliku svotu novca sa partnerima uložio u gradnju zgrada u Podgorici (objekti u blizini Vezirovog mosta), a kako je u to vreme Podgoricu vodio Miomir Mugoša jedino je mogao da dobije zeleno svijetlo za gradnju, ako bi sve bilo legalno. I zamislite, Slaven Radunović je dobio sve potrebne dozvole i počeo biznis, što tada nije uspevalo mnogima koji su čak i bili bliži sa “šerifom grada Podgorice”. Tih godina Radunović pararelno ima i druge poslove poput CITY taxija koji je bio pravi hit za tadašnju Podgoricu, ali i kroz maloprodaju kancelarijskog pribora i nameštaja. Dobijao je čak i tendere koje su objavljivali DPS direktori i državne firme. U tim godinama to je bila prava retkost. Ali našao je Radunović očito dobitnu kombinaciju.

Nakon ulaska u politiku „zamrzava biznis“, ali sudeći po informacijama do kojih smo došli, on je tada samo prešao u „lobiranje“ odnosno pomogao je “poznanicima” tako što je koristio svoj politički uticaj da dođu do željenog posla. Kao grlati poslanik žestoko je napadao pojedine ministre, a neke nije uopšte ni pominjao. Već tada se spekulisalo da se iza tog ćutanja krije određeni interes, pa se priča počela pronositi kroz DF. Stiglo je to i do Mandića, ali on nije verovao u te glasine, pa je Radunovića zadržao uz sebe. Zlobnici bi rekli pa verovatno su isti – igrači raznih DPS službi.

U godinama kada je Crna Gora hitro grabila prema članstvu u NATO savezu, Radunović je kao član Odbora za evropske integracije obilazio mnoge destinacije po Evropi. Na tim putovanjima Radunović priča ublaženu verziju stanja u DPS državi. To je DPS itekako odgovaralo, jer su imali formalno predstavnika opozicije koji je na čelu važnog skupštinskog tijela, a pritom ne pravi probleme! Veći je problem tada DPS-u, na primer, imao sa predsednikom SDP i Skupštine Rankom Krivokapićem koji im je bio koalicioni partner nego li sa Radunovićem!

U tom strateškom poslu kakvo je članstvo u NATO, Radunović je našao novu “kombinaciju”. Dozvolio je (čitaj omogućio) svom sinu koji se bavi informacionim tehnologijama da se pridruži kampanji koju država radi na promovisanju članstva u tu vojnu alijansu. Takve kampanje prati i dobra lova, pa recimo nešto što vredi, na primer, 100 evra bude plaćeno 150 evra. Odlična prilika za brzu zaradu koju su Radunovići iskoristili. I dok je Radunović junior uzimao pare od NATO-a, njegov tata je na glavnom podgoričkom bulevaru spavao u šatoru i podizao bune protiv DPS. Vešta kombinacija-taktika nema šta!

U oktobru 2015. godine kada su u Podgorici održani, ispostaviće se kasnije rušilački protesti, grlato je Slaven Radunović poručio vlastima „imate još deset minuta“, što je bio okidač okupljenoj masi da krene u napad na Parlament. Radunović i kolege su se sklonile na neko sigurnije mjesto, a narod je prepušten suzavcu i ostalom arsenalu policijske pirotehnike. (Andrija Mandić je priveden dok je boravio u restoranu Kristal i čekao kolenicu).

Za sve te “grehe” Slaven Radunović nije snosio nikakve sankcije i kada se malo pogleda istorija kažnjavanja, nekako se on uvek izvuče bez posledica, i pored toga što je bio taj koji je pozivao ili kreirao incidenate. Kako je to moguće?? Pa jasno je kao dan da DPS neće dozvoliti da se sankcioniše njihov omiljeni opozicionar. Za vlast je ovakav profil političara  dobitna kombinacija. Njega će uvek poželeti svako ko je na vlasti, jer voli “kombinacije”!