Rastko Petrović: Pesnik, vizionar i Beograđanin u srcu Afrike
Pariz, početak 20. vijeka.
U kafeima se okupljaju umetnici, istovremeno opčinjeni i zgroženi brzinom modernog sveta.
Dok piju i razgovaraju unedogled o umetnosti, jedan mladi pesnik crta portet poznanika, slikara Pabla Pikasa.
Bio je to Rastko Petrović – književnik, slikar, likovni kritičar, diplomata i neumorni tragalac za novim iskustvima.
Za 51 godinu koliko je živeo, Petrović je prošao put od beogradskog gimnazijalca do umetnika i diplomata, poštovanog u Parizu, Vašingtonu, ali iu dalekim predelima Afrike.
„Bio je pesnik za koga je ljudska utroba i fiziologija bila jednako fascinantna kao i najveća duhovna postignuća.
„Njegova poezija nastojala je da obuhvati sve što čini čoveka, čak i ono što bismo ponekad voleli da zaboravimo ili zanemarimo“, ukazuje Branko Vraneš, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.
Rastko Petrović je pisao romane, pesme, poema, putopise, eseje, likovne i književne kritike, drama.
Najznačajnija dela su mu romani Burleska gospodina Peruna boga groma , Ljudi govore , Dan šesti , kao i zbirka pesama Otkrovenje.
Njegova pojava predstavlja prekretnicu u srpskoj književnosti, kaže Aleksandra Matić, profesorka Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, za BBC na srpskom.
„Doneo je novo shvatanje kulturne tradicije i mogućnosti za njeno širenje u nove, neistražene imaginativne prostore.“
Istovremeno je preuzimao moderne evropske ideje toga vremena i povezujući ih sa sopstvenom tradicijom, slovenskom mitologijom i folklorom.
To često nije nailazilo na razumevanje.
- Putevi osporavane slikarke Nadežde Petrović – „Za sve se traži vremena, za vaspitanje publike malo duže“
- Koča Popović: Vispren duh nadrealiste u uniformi
- Miroslav Krleža, „hodajuća enciklopedija“, pisac oko čijih stavova se i danas lome koplja
Beograd, rat i odlazak u Francusku
Rođen je 1889. godine.
Iako je živeo u vremenu kada je Srbija bila u grupi evropskih zemalja sa najvećim brojem nepismenih , danas bismo za njega mogli reći da je nepobeba – dete uticajnih roditelja koje zahvaljujući porodičnim vezama ima lakši pristup obrazovanju.
Otac Dimitrije je bio istoričar i poslanik Radikalne stranke, majka Mileva je volela poeziju i istoriju.
Njegove sestre su bile pesnikinja Milice Mišković i čuvene slikarke Nadežde Petrović.
Porodica Petrović je dala neizmeran doprinos srpskoj kulturi, objašnjava Marija Đorđević, kustoskinja Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, za BBC na srpskom.
Roditelji su mu umrli kada je imao 13 godina, ao njemu su najviše brinula sestra Zora.
„Sa sestrama je imala lep i topao odnos, a jedna od njih Ljubica Luković je govorila o Rastkovoj velikoj ljubavi prema njima“, kaže Đorđević.
„Bio vrlo ljubazan i odmeren čovek, omiljen u društvu“, kaže Miloš Kolarž, potomak porodice Petrović za BBC na srpskom.
Balkanski ratovi 1912. i 1913. prekidaju Petrovićevo školovanje.
Ubrzo počinje Prvi svetski rat, napadom Austrougarske na Srbiju posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, koje je izvršio mladi srpski pobunjenik Gavrilo Princip.
Kao nesvršeni gimnazijalac, povlači se sa srpskom vojskom preko Albanije.
„Neki članovi porodice Petrović, među kojima je bila i moja baba, Rastkova sestra, odlazi put Niša, dok drugi prelazi preko Albanije.
„Sa njima je bio i Rastko“, kaže Kolarž.
Najkrvaviji sukob do tada, ostaviće neizbrisiv trag na Petrovićevu književnost, kaže profesorka Matić.
„Suočavanje sa smrću, glađu, apsurdom stradanja – sve to će postati deo njegove poetičke vizije kao osećaj kraja jedne epohe i potrebe za potpunim preobražajem svih vrednosti“, objašnjava ona.
Po završetku rata, Petrović odlazi u Francusku.
„Školovanje u Francuskoj, najpre u Nici, potom u Parizu, otvorilo mu je vrata savremenih umetničkih strujanja“, dodaje Matić.
Postaje blizak prijatelj sa čuvenim umetnicima, poput slikara Pabla Pikasa i pisca Andrea Bretona.
„Tamo se družio i sa stvaraocima, slikarom Savom Šumanovićem i arhitektom Aleksandrom Derokom“, kaže Kolarž.
U Parizu počinje da piše njegov prvi avangardni roman Burleska gospodina Peruna boga groma , jer upravo tamo počinje da ga fascinira slovenska mitologija, dodaje Matić.
Pariz je početkom 20. veka bio centar umetnosti koji je tražio načine da prikaže savremene ideje i osećanja.
Ipak, umetnike su zanimale i daleka vanevropska kultura, mitovi i religija.
Pesnik čulnog iskustva
Kada se pojavio na književnoj sceni, Petrović je izazvao burne reakcije javnosti, kaže profesor Vraneš.
„Uvek se postavlja pitanje njegovog odnosa prema tradiciji – da li je on nastavlja ili ruši.
Zapravo ih spaja, objašnjava on, podsećajući da je taj postupak pisac i pesnik Miloš Crnjanski nazvao „zbunjenom sintezom“.
Po povratku u Beograd, Petrović sarađuje sa književnicima Milanom Dedincem, Markom Ristićem i Tinom Ujevićem, čije će pisanje dovesti do pojave nadrealizma.
Nadrealizam je umetnički i književni pokret koji se pojavio 1920-ih godina, nastao kao reakcija na Prvi svetski rat.
Nadrealisti odbacuju klasičnu logiku, realističko prikazivanje sveta, a prihvataju snove, slobodnu asocijaciju i kreativni izraz koji prevazilazi racionalno mišljenje.
Krajem 1922. godine objavljuje zbirku pesama Otkrovenje koja govori o traumi rađanja kroz opise telesnih senzacija.
„U poetičkom univerzitetu Rastka Petrovića, poezija predstavlja fiziološki akt, a ne plod duhovne ili intelektualne konstrukcije“, objašnjava Matić.
O tome svedoči prozni tekst zbirke Probuđena svest – Juda, gde su porođajni grčevi stopljeni sa telesnim naporom pri rađanju umetnosti, odnosno ekstazom tela, dodaje ona.
Zato njegovi stihovi često izbijaju kao „jezičke eksplozije, puni novih reči i haotičnih slika“.
Pisma iz Afrike
Sa užurbanih evropskih ulica, Rastko završava u Africi, što mu je bio dugogodišnji san.
Tamo pošto se zaposlio u tadašnjem Ministarstvu inostranih dela u poslanstvu pri Vatikanu, krajem 1930-ih.
„Sutra ulazim u prašumu, sanjanu od detinjstva.
„Već pet dana prolazimo kraj raznih mesta plavih, zelenih i crveno riđih i plaža sasvim žutih kao od zlata“, pisao je u pismu prijatelju.
Susret sa nepoznatim, oličenim na afričkom kontinentu, biće izuzetno važan za ovdašnju književnost i umetnost, kaže Vraneš.
Ovaj kontinent je tačka povezivanja Petrovića i Pikasa, koji je takođe bio opčinjen afričkom umetnošću, objašnjava profesor.
Svakodnevni život ljudi, njihovi običaji, mitologija i umetnost fascinirali su pesnika.
„ Ipak, može se postaviti pitanje gde Petrović potpada pod predrasude vremena u kom je živeo i odnosi prema tom kontinentu, a gde od njih odstupa“, dodaje on.
Prvi Beograđanin u srcu Afrike , tako je časopis Nedeljne ilustracije ,1930. godine, najavio ovaj putopis Rastka Petrovića.
„Za početak 20. veka karakteristična je pojava afričkih idola i fetiša, kao i džeza i tam-tama u Parizu, koja je označila ulazak neoprimitivizma u tokove moderne umetnosti, a odatle ih Petrović prisvaja i uvodi u našu književnost“, kaže Aleksandra Matić.
Poetska mapa unutrašnjeg doživljaja praćena je i jednostavnim crtežima šarenim olovkama, ali i fotografijama afričkih plemena.
„Sa putovanja donosi i značajne umetničke artefakte crnačkih plemena, što ostaje trajno u srpskom nasleđu kao čitava afrička etnografska kolekcija“, dodaje Matić.
Ali, nije bilo lako objaviti njegov putopis.
„Čuveni urednik Geca Kon nije mu verovao da je bio u Africi, i tražio mu je veliku sumu novca da bi objavio knjigu.
„Pozajmio mu je Deroko, a prvo izdanje knjige štampano je na debelom papiru i nije imalo fotografije“, priseća se Kolarž porodičnih priča.
Heroj na bubnjevima
Rastko Petrović 1935. godine stupa na tlo američkog kontinenta.
Diplomatsku misiju najpre započinje u Čikagu, a potom iu Vašingtonu.
„Nisam nikada nije upoznao Rastka, jer je već bio otišao za Ameriku, ali se sećam pisama koje je slao mojoj majici, njegovoj sestričini.
„Kasnije sam obišao kuću u kojoj je živeo u Vašingtonu“, kaže Kolarž.
Dok je boravio u Americi, Petrović je obilazio Kanadu, Meksiko i Kubu.
„Njegova strast za putovanjima odredila i čitavo njegovo stvaralaštvo, kaže profesorka Matić.
Iz tih putovanja nastalo je bogato i vredno putopisno štivo kao i filozofski i poetski odnos prema figurama putnika, odnosno „heroja na drumovima“, objašnjava Matić.
„Život je, razume se, pun avantura, ali koliko su ove retke i razvodnjene ako se ne maknemo iz jedne kuće i jedne varoši.
„A koliko su ubrzane, iznenadne, nagle, ako se čovek samo pomeri sa svoga mesta i pusti u ono što se zove: Putovanje“, pisao je Petrović za list Politiku 1930 .
Drugi svetski rat, započet invazijom Nemačke na Poljskoj 1939, dve godine kasnije zahvatio i Jugoslaviju.
Prve bombe na Beograd su pale 6. aprila 1941. u jutarnjim satima.
Rastko Petrović je nastavio da živi u Americi.
„Po završetku rata, našoj porodici je oduzeta imovina, živeli smo mnogo skromnije.
„Rastko nam je pomagao i slao pakete sa odećom i obućom“, priseća se Kolarž.
Pesnik umire iznenada 15. avgusta 1949. u Vašingtonu, u 51. godini.
Tamo je i sačuvan.
Postoje priče da je umro na ulici u siromaštvu, ali to nije tačno, kaže Kolarž.
„Ja znam samo da sam voleo život, a šta sam pod tim životom zvao sobom i ukoliko sam tom ljubavlju bio bolji, ne znam.
„Ne smatram čak, i to je još tužnije od svega, da sam mogao naći neki bolji put, i zato mi ostaje kao retka, kao možda jedina, skupocenost, da ću se sa tobom i sa ostalim prijateljima sretati opet i govoriti sa vama“, rekao je u jednom od poslednjih pisama poslatim prijateljima za Beograd.
Njegovo telo preneto je u rodni Beograd 35 godina posle smrti.
„Petrović je uspeo da upiše sopstveno delo u koordinate evropskog identiteta, a da istovremeno pokazuje duboko osećanje maternjeg jezika i mitsko-folklornih obrazaca.
„U toj otvorenosti za različitost jeste veličina njegove književne pojave“, zaključuje Aleksandra Matić. izvor: danas.rs
0 Komentara