Piše: Slavko Mandić

Vjerujem da nije njegova ekselencija Johan Satler ovoliko pisama dobijao ni kad se zamomčio. Tu i tamo po neko, na koje je obavezno odgovarao, jer je priroda uspostavljenih veza, vaspitanje, kultura i obrazovanje to zahtijevalo. S druge strane, kulturološki i etički, nije se moglo zamisliti da ne odgovori na pismo. A da kojim slučajem jeste, kako je to odavno postalo običajno pravo naše političke i svake druge „elite“, onda bi se to smatralo nepristojnim činom koje ne priliči čeljadetu iz emancipovane sredine. No, ovđe se čak i sve ekselencije, a ne samo ova, posebno obični puk, odakle god dolazio, brzo prilagode na domaće užance. Ležernije je i lakše se podnose, posebno tokom ljetnjih žaropeka. Kad uždi ka furuna zimi, onda je svakome jasno da je to vrijeme koje zahtijeva potpunu relaksaciju i odmor. A ekselencije ne spadaju u onaj sloj kojega je strah oće li imat račun da namiri.

Može onako uopšteno nešto da se posloži diplomatskim rječnikom, što znači da to što je odgovoreno ništa ne znači. Tako to djeluje u svakom smislu i tako je to u Crnoj Gori.
Jasno je da ekselencija prati što se događa na ovom našem mikro prostoru. To mu baš i nije naročito teško, jer postoji nekoliko neuralgija koje drmaju mozak ovdašnjem stanovništvu i nikako mu ne dozvoljava da normalno živi. Tu spadaju crkva i popovi, kriminalci i lopovi i iznad svih političari. Po neka prikrivena kasta još tu i tamo, manje poznata, ali sigurno ne bez djelovanja koje ostavlja duboke tragove na opšte društveno funkcionisanje. Zbog svega toga, sa jasnim ciljem da se uvedemo u evropske tokove, koliko je god to moguće, opozicioni političari s pravom traže od EU ambasadora da reaguje na sve otvorenije anomalije, kršenja temeljnih ljudskih prava, izražene korupcije, partijsko zapošljavanje, pravosuđe, bezbjednosni sektor i svašta još čega se vlast dofatila. Tim prije što je Evropi stalo da nas ućera u EU tor po svaku cijenu, ne obrćući se na činjenicu da jedan značajan dio ovdašnje vlasti, a to znači i naroda, ne žele tamo i čine sve da zakoče i ospore evropski put Crne Gore, koju, uzgred rečeno, ne priznaju kao državu. Što je svojevrsni paradoks kakvoga niđe drugo na zemaljskoj kugli nema. Slušajući kako je Satler bio zadovoljan nedavnim dobrim izvještajem Evropske komisije o napretku Crne Gore ka EU, ne možemo se otet utisku da mi, koji smo drugačijeg mišljenja, ne proizvoljnog nego baziranog na činjenicama, ne vidimo ono isto što vidi njegova ekselencija. Jer, iz onoga što živimo dnevno potpuno je jasno da “tim Crna Gora”, kako (ne)odgovorne zove Satler, nije uradio dobar posao. Daleko od toga da to ambasador EU u Podgorici ne vidi ili ne ośeća. Njemu je čak jasnije nego što je nama. On samo slijedi politiku EU, kojoj u ovom trenutku zagovara proširenje, iz nekog njima važnog razloga upravo Crne Gore, za koju kažu da je lider i da je ubjedljivo najbolja po rezultatima od ostalih koji su na repu dešavanja. E da je tako. Voljeli bi. Ali nije. Svjedoči tome povampireni klero fašizam, veličanje raznih zlikovaca i ubica, nedavna ksenofobija koja se manifestovala napadom na turske državljane unaprijed smišljenom akcijom u kojoj su se čuli povici:Turci napolje i ubij Turčina. Je li to gospon Satler EU vrlina i standard zbog koje je tim CG zaslužio u Evropu. Biće ipak da nije.

Ali ajte, ućerajte nas. Možda ćete obratit više pažnje na ono što se ovamo dešava. Samo ne onako kako ste to činjeli 1918. godine kad je Crna Gora, zahvaljujući vašoj „podršci“ doživjela najstrašniji masakr koji je svijet vidio. Zna to ekselencija sigurno, ali takva je politika. On samo radi svoj posao.
Opozicija je opet pisala Satleru. Śetićete se da je on onaj koji je bio garant sporazuma opozicije i premijera Spajića oko sutkinje Ustavnog suda koja je nezakonito penzionisana. Oko toga je svoj stav iznijela i Venecijanska komisija, ali se na to nije obrćao „tim Crna Gora“. Ovoga puta članovi opozicije u Odboru za ekonomiju, finansije i budžet zamolili  su  EU ambasadora da reaguje. Ukazali su mu  da je većina za člana Senata Državne revizorske institucije (DRI) predložila kandidata koji za to ne ispunjava zakonske uslove. Śutra je śednica parlamenta, rasprava i glasanje, pa bi bilo dobro, smatraju članovi Odbora iz opozicije da ambasador Satler iskoristiti svoj profesionalni integritet kako bi se zaustavili navedeni protivzakoniti i antievropski postupci.
E jest čudna ova naša opozicija. Mogla je još da piše i ambasadorima zemalja Kvinte. A što da ne i Ujedinjenim narodima, Trampu, Putinu, i ko im sve na pamet padne. Ne samo Satleru. Jer, daleko od toga da ekselencija ne pročita svaki foj dobijene karte, ali on ima rabote preko glave i jednostavno ne može stizat da na sve svakome odgovori. A da su malo drugačije reagovali?
Ipak ne! Bolje je ovako.
Biće to sve drugačije jednoga dana. Nije vrijeme za talasanje!
A cunami, topi li topi Crnu Goru sa svake bande.