Kultura

Goran Sekulović

Marko, Hajra i usna harmonika

Okt 12, 2026 0 Komentara

(15 riječi)

Goran Sekulović

Marko, Hajra i usna harmonika

Marko je već duže bio teško bolestan. Ljekari nijesu bili preveliki optimisti. Jednog lijepog proljećnog dana kroz otvoren prozor sobe u kojoj je ležao, Marko je čuo zvuk nekog instrumenta. I roditelji koji su danonoćno bdjeli kraj njegovog uzglavlja su ga čuli, ali nijesu obraćali pažnju. Marko, međutim, jeste. ‘’Kakva je ovo muzika?’’, upitao je sporo i s naporom. ‘’Neko neđe svira’’, odgovorila je majka. ‘’Ko to svira i na kojem instrumentu?’’, nastavio je Marko. Roditelji se pogledaše. Zvuk se još čuo, ali već nešto tiše. ‘’Volio bih da vidim svirača i njegov instrument’’, bio je uporan Marko.

Otac ustade i izađe na terasu. Spazio je grupu Roma i jednu đevojčicu sa usnom harmonikom među njima. Doviknuo im je da sačekaju. Odmah je sišao do njih i objasnio o čemu se radi. Prihvatili su da pođu sa njim do stana. U sobu kod Marka ušla je đevojčica sa usnom harmonikom.

‘’Evo, Marko, ovo je Hajra i ona svira na usnoj harmonici’’, reče mu otac.

Marko se vidno obradova. ‘’Sviraš lijepo. Baš mi se sviđa. Možeš li još da sviraš?’’, upitao je Marko.’’Mogu’’, reče Hajra. I zasvira. Viđelo se da to Marku baš prija.

Tako je krenulo druženje između Marka i Hajre. Svakodnevno. Bila je to družba jednog dječaka, jedne đevojčice i jedne usne harmonike. Vrlo brzo Marko je poželio da i on nauči da svira na usnoj harmonici. Hajra ga je tome počela učiti. Kako su dani odmicali i Marko sve više ovladavao sviranjem na usnoj harmonici, tako je i njegovo zdravlje sve više jačalo i poboljšavalo se. Roditelji su to odmah počeli primjećivati. Ali, od uzbuđenja i bojazni da nešto ne pokvare i ne ureknu, ćutali su i u sebi se molili da dođe do Markovog ozdravljenja. Kada je u razgovoru Marko shvatio da Hajra ne ide u školu i da je nepismena, rekao joj je da će je on naučiti da čita i piše. ‘’Ne smiješ biti slijepa kod očiju’’, rekao joj je. Moja baba je stalno žalila zbog toga, jer je živjela u vrijeme kada se žene i đevojčice nijesu školovale.’’ Ja sam je htio opismeniti, ali je ubrzo umrla’’.

Marko je poželio da ima svoju usnu harmoniku, pa su mu je roditelji kupili. On i Hajra su počeli da sviraju udvoje. To je bilo predivno slušati. I tako je Hajra sa svojom usnom harmonikom spasila Marku život, a Marko je Hajru naučio slovima azbuke i abecede. Uz to su formirali mali bend od dvije usne harmonike. Ako neđe u gradu budete čuli muziku koju izvode dvije usne harmonike, znajte da su to Marko i Hajra.