Prije dvije godine Nada Vujović je na predlog majki Zete dobila godišnju nagradu gradske Opštine.

            Ništa ljepše nego kad čujete "bilo je izuzetno teško, ali opet bih izabrala taj poziv".

          Sa Nadom Vujović je razgovarao Budimir Bućin.

       Znate li koliko je žena porodjeno uz vašu pomoć?

         Ja nijesam vodila evidenciju, slala sam to Bolnici, možda oni znaju. Pokrivala sam  17 sela u Zeti, nije bilo lako, a nije bilo ni radnog vremena. Zbog takve situacije  sa djecom i mužem često sam boravila samo po dva, tri sata dnevno. Bila sam sama na tom terenu, uz pomoć  koleginic(a)e sve bi išlo lakše. Ne znam koliko sam porodila mladih majki, ali bih vam rekla da se malo koja porodila bez moje pomoći. Znate, u to doba, u onom prvom periodu mog rada, a bilo je ukupno 55 godina, žene nijesu htjele ić u porodilište. I zamislite odem do Mataguža porodim ženu, pa idem u Kurilo i opet moram poslije podne da ih obidjem i to biciklom. Dolazim kući , čeka me drugi čovjek.

        Pješke, biciklo, motor, svakoga dana.Što je ostalo u sjećanju, a bilo je toga puno?

      1966. godine dolazi čovjek iz  Kurila da poradjam ženu. Voda ogromna. Biciklom do  Kurila, a dalje čamcem. To je bilo sat iza ponoći. Samo što sam kući došla, čeka me drugi. Već je bila zora i tako u krug, opet poslije podne obilazim te iste žene.

          U vašoj "praksi" je li bilo dvojki, trojki?

       1965. godina,januar. Dolazim kući, dva poslije ponoći, kuca čovjek na vrata. Znala sam da su dvojke, jer sam ranije vidjela tu ženu. Snijeg, prtim ja prti on. Pitam ga zna li da su dvojke. On glavu u ramena. I završimo, ali nema odmora. Ja hoću nešto da pojedem. Kad zvono, čovjek kaže blago meni što te nadjoh doma. I ja podjem, porodim ženu. Vjerujte zalogaj hlaba mi je bio u ustima kada sam izašla iz kuće. Vjerovali ili ne bilo je kod mene i temperature, sama sam sebi davala injekciju.

         A je li bito trojki ?

        Jednom je to bilo i to u Matagužima. Bio je oktobar, kiša, dolazi čovjek kod mene, pitam ga zna li da su u pitanju trojke. Kaže ne zna. Ja sam ga molila da supruga ,ipak, ide u Bolnicu i tamo se porodi. Nije htjela. I kad sam došla, počeo je porodjaj. Vidim da prvo dijete nije živo (žensko). A već imaju 4 djevojčice. Ništa nema teže nego kad vidim djecu da plaču kad se majka muči na porodjaju. Znam da sam  i ja bila u sličnoj siutiuaciji. Poradja se- drugo djevojčica, svekrva se hvata za glavu razmišlja biće i šesto žensko dijete. Šesto je, ipak, bilo muško.Vraćam se kući svekrva hoće da skuva kafu, a imala sam odličnu svekrvu i supruga. Kaže mi ona-Moram ti nešto reći, kćerka u suzama(a imala je 4 godine). Pita hoće li se više te žene isporadjat, da budeš malo sa nama. Nijesam imala kad ni djecu ljubiti, već rijetko i to gotovo  noću.

     Puno ste putovali biciklom, pa motorom jel to bio korak naprijed, da vam bude lakše?

        Nije, jer naši putevi nijesu bili za motor. Kiša, često, karuburator otvoren , slovenački model. Padnem ja, padne motor, kako da ga popravim, ništa o njemu ne znam. Teško sam se odvajala od bicikla kasnije su bila i kola a i  žene su vidjele da mogu lakše da se porode u bolnici. Nijesam samo bila babica, morala sam držat i predavanje kako da se ponašaju. Ja sam mlade majke savjetovala da idu I kod ginekologa i pedijatra, ali znate specifična je sredina. Bilo je brojnih porodica, (sjećam se jedne 16-to člane) kako im sve to objasniti, imanje je nekad bilo gotovo preče od djece. Digni se, odmah nakon porodjaja i na imanje.

     Načeli ste odgovor za naredno pitanje, bili ste babica na seoskom području,danas se porodi, sjutra mora na imanje?

         Jeste. Ali ja to nisam dozvoljavala, koliko sam mogla. Imala sam slučaj da je žena izgubila dvije bebe. Higijena je bila na niskom nivou. Imala sam situaciju da mi kažu žena se poradja u kujici. A ja ne znam što je kujica(štala). Treći porodjaj ne daju kući da se porodi (dva puta djeca su muška umirala). Ja tada dreknem. U kuću je vodi. U tri doma nije bilo muškog djeteta, a ja vidim da je muško. Dvoje već umrlo na porodjaju. Oko mene se Crna Gora okrenula. Uvedem ja porodilju bude sve uspješno, baba "puše" koliko može. Puši baba koliko hoćeš, ja moram završit svoj posao. I kada se sve završi ulazi djeda, ja mu kažem sad pucajte, a baba ti umrla ovog trenutka. A on kaže -vidi kako je mene čitav život bilo sa njom, tebi samo sat.

    Ja sam često morala prvo da obradim svekrvu. A imali ste tako lijepih dobrih, a bilo je i ovih drugih. Imali ste dženabet ženu koju niste mogli "osedlat". I sjećam se dobro te situacije, podviknula sam. Ja ću dolazit svaki dan ako se nešto njoj desi ići ćeš u zatvor. Vidiš li ovu djecu što plaču, ne plaču za tobom već za majkom. Može ona svaki čas dobit temperaturu i ko zna što biti.

          Koliko je imala godina najmladja majka koju ste porodili ?

           16 i po. I kad je  suprug došao sa imanja ja mu kažem dodji da vidiš svoju bebu. A jedan stari, ne znam sto joj je bio, kaže-Ada što čoče da gleda sad tu bebu. Eto to je taj primitivizam. On je imao 18 i po. Znam da se radovao djetetu ali nije smio ispoljiti.

      Javljaju li vam se oni koji su uz vašu pomoć stigli na svijet?

         Kako  da ne koliko sam imala tih porodjaja. Njihovih majki, sestara, baki, djece. Ako vi nemate ljubavi i etike za taj posao nemojte ga uzimat.

        Kada sve saberem brzo je prošlo tih 55 godina najljepšeg posla. A da je bilo lako, nije. Bilo je teških dana, u tada uslovima koji su često bili na donjoj ivici.

     No, kada kažete uprkos svemu da bi čovjek opet radio taj posao, onda vam je sve jasno. Ništa ljepše od dječijeg plača  pri porodjaju. I majčinih suza ,one su prave suze, suze radosnice.