Borislav Pekić i ‘’Velika Srbija’’

Pekić u V-om tomu ‘’Zlatnog runa’’, preko centralnog lika Gazde Simeona Njegovana a u skladu sa trgovačkim filozofskim pogledom na svijet po kome je sve u životu račun, daje utopijsku sliku jedne ‘’NOVE ORGANIZACIJE ŽIVOTA’’, ili kako on kaže ‘’POSLOVANJA’’, budući da se za njega život jedino može sagledati sa stanovišta da li je u  pitanju ‘’uspešno ili bezuspešno poslovanje’’? Evo kako izgleda ta apsolutno utopijska trgovačka slika svijeta i života data kroz razgovor između Gazde Simeona Njegovana (koji bi danas sigurno bio veoma zadovoljan sa savremenim potrošačkim društvom na globalnoj ravni!?, budući da je za njega upravo trgovački svijet ‘’najbolji od svih mogućih svetova…’’)[1] i srpskih sudija u procesu utvrđivanja njegove nacionalne i etničke pripadnosti.

‘’Najopasniju opstrukciju svakoj boljoj ideji čine upravo ljudi. Velikim državnicima je oduvek bilo jasno da bi sve na svetu teklo znatno brže, sigurnije i glatkije da nema ljudi. Postojaće jedino Firmini službenici. Oni što prodaju i ono što kupuju. Ono što prodaju bili bi nametenici jer distriburiraju Firminu robu. A pošto, da bi živeli, i kupovati moraju, istodobno bi bili i konsumenti. Oni što kupuju bili bi, razume se, samim tim konsumenti, ali i nameštenici Firme, jer bi činom kupovanja osnovnim interesima Firme – ubiranju profita – služili. Tako bi, gospodo, otpale sve socijalne i klasne razlike koje dovode do anrodnih pretumbacija i revolucija, a kroza to i do štetnog smanjenja proizvodnje dobara. Kupac ne bi imao računa dizati bubu jer bi time izgubio mogućnost da se snabdeva. Prodavac bi se još manje bunio jer bi uvek bio na gubitku. Ništa bunom ne bi profitirao. Mogao bi jedino da izgubi unosno nameštenje prodavca i postane kupac – niža Firmina kancelarijska sila…

… Jedina prirodna želja svih kupaca jeste da i oni s druge strane stanu, da i oni nešto prodaju. Što jeftinije kupe, što skuplje prodadu. Mimo te, ozbiljnijih potreba zdravo ljudsko biće nema. Sve što farmasonski zovete srećom, blagostanjem, ljubavlju, uspehom, i naša lična i naša opšta politika, ukratko sam život, sve je to, gospodo, samo raznoobličje posedovanja, i m a n j e koje iz trgovine, iz kupoprodaje, iz trampe ishodi. Ali sve dok su jedni samo na kupnju prinuždeni, a drugi večnu licenciju za prodaju drže, nijedna, pa ni Firmina zajednica ne može potresa biti oslobođena. Ljudi će se uvek oko tezge čupati. NOVA ORGANIZACIJA ŽIVOTA – a ja bih kazao POSLOVANJA, jer šta je život nego uspešno ili bezuspešno poslovanje? – mora biti ustanovljena. Svi ljudi, kad službenici Firme postanu, moraju biti i prodavci. Svi trgovci. Trgovci i po zvanju, ne jedino, kao dosad, po pozvanju. Svi bi nešto kupovali, nešto prodavali. Svi za Tezgom stajali. Što rđavom kupovinom na levoj strani izgube, na desnoj bi dobrom prodajom nadoknadili. To ja, gospodo, nazivam pametnim uređenjem! A sve ostalo – vašarom!

… I kako bi se prezivala ta vaša firmokratska utvara?

Ne bih znao fiksno. Predponiram: Simeon & Sinovi & Komp.

Šta vam je ono „Komp.“?

Narodi na Balkansko poluostrvo.

I Srbi, tako đuture, među njima?

A šta ste očekivali?

Srbi su svojom krvlju ovu zemlju grundirali, Kir Simeone. Oni nikad neće pristati da budu ničija „i Komp.“!

Zemlja se grundira pameću. Krvlju se grundira jedino bolesna mašta. Da ste u ovu zemlju uložili samo polak krvi koju ste za nju prolili, ne bismo vas smeli tretirati kao stečajnu masu, opterećenu hipotekama nedomaćinske politike, promašenih nacionalnih špekulacija i opšte građanske nebrige. Onda bi se, kao prigodom svake zdrave fuzije, još i moglo pregovarati oko toga da sojuženi nosimo ime Simeon & Srbija & Komp. Ovako, jedino na šta smete misliti i čemu se možete nadati jeste da v a š e Njegovo veličanstvo, kao kod Engleza, bude titularni potpredsjednik na n a š Upravni odbor.

Dok ima Srba, to se neće slučiti. Cincarine! Mi svoje monarhe nismo na međunarodnoj dražbi dinastija kupovali, nego smo ih golim rukama podizali…

I golim nogama kroz pendžere isturali…

S počitovanjem, Cincarine, uvek s najdubljim počitovanjem! Mogli smo mi pogrešno, nepravedno, mučki ubijati, ali pravoslavno poštovanje prema životu nikad nismo izgubili! Obarali smo svoje svetinje, ali ih nismo blatom mazali! Takvog bezbožnog šminkanja poduhvatali su se samo stranci među nama i kosti tuđih kostiju! Duhovni i duševni tuđinci, kao što ste vi Cincari i vaša braća po zlu Grci! Kao što su Čivuti, čija je guzica među nama, a glava u Jerusalimu!...[2]