Piše: Slavko Mandić

Juče mi je izgledalo da je gotovo. Da više neće biti velike koalicije raznobojnih lovaca, rečeno šahovskim jezikom, koja dnevno pravi preveliku štetu Crnoj Gori. A to bi u nastavku značilo da više nema podrške najbrojnijoj vladi u jednoj od brojno najmanjih država svijeta. Ako bi „proevropski“ PES konačno smio smisleno da prevede dodikovijansku poruku vojvode od parlamenta, poslatu iz Banjaluke vlastitoj bradatoj družini, po nalogu stoprocentno odlazećeg Aca Srbina, onda bi se vrlo brzo i crnogorska skupština razbucala u paramparčad. Bio bi to početak kraja jednog od najsnažnijih tektonskih poremaja,  koji petu godinu zaredom sistematski uništava crnogorsko tkivo.

Istupila je hrabro poslanica Bošnjačke stranke Kenana Strujić-Harbić. Žestoko je osudila odlazak koalicionog vojvode kod politički razrokog banjalučkog mumlatora, ne dajući prostora primisli da će njeno ostajanje u parlamentu ikada više služiti tuđim interesima, jer je valjda odavno jasno svima da četnikolikoj družini, koju predvodi vojvoda od parlamenta, cilj nije nikada ni bio, niti će ikada biti, prosperitetna, nezavisna, međunarodno priznata Crna Gora. Naprotiv. Njeno dnevno korubanje i prosljeđivanje srbijanskom izbezumljenom despotu našeg cjelokupnog materijalnog, kulturnog i duhovnog dobra, zadatak je upravo koalicionog vrhovnika Kenanine partijske jednočinke, pod imenom nekada snažne i odane svojoj Crnoj Gori, Bošnjačke stranke. Koja, nažalost, dugo već vrijednost političkog djelovanja mjeri brojem stolica raspoređenih na različitim pozicijama vlasti. Naravno, i privilegijama koje idu uz te razasute škanjeve. Bez trunke griže savjeti za brojna nepočinstva koja ostavljaju dubok biljeg na dostojanstvenu, čojsku i sojsku Crnu Goru. Koju bi po svaku cijenu, pa i svađom sa komšijama, da satre do temelja. Da je nema u svom izvorištu antifašizma i slobodarske misli, čiju iskru slobodarsku, zna on ipak, nikada neće moći ugasiti. Ali neće ni pokušavati da zastane u namjeri, sve dok ima pružene ruke Bošnjaka, Albanaca i lažno proevropskih struktura. Koje dižu ruke za svaki njegov naum, prije no ga i prozbori.

Kenana je kazala da odlazak Mandića u posjetu Dodiku u trenutku kada se pod njegovom političkom kontrolom u RS usvajaju separatistički i neustavni zakoni kojima se teži dovesti u pitanje državni integritet i suverenitet Bosne i Hecegovine, predstavlja grubo i nedopustivo miješanje u unutrašnje odnose te države.
Kenana dobro zna da on to permanentno čini, i da neće prestati dok je god na poziciji koju obnaša zahvaljujući i njenoj visoko podignutoj ruci.

Pa što ova njena reakcija znači?
Kada pročitamo da je u saopštenju još kazala da na ovaj način Mandić daje političku podršku upravo onim postupcima Milorada Dodika kojim se narušava ustavno – pravni poredak u nama susjednoj i prijateljskoj BiH, naravno uz poznati narativ zbog kojeg se u Crnoj Gori naziva Dalaj Lamom. Sa Temua, što bi rekli mladi, zaključila je Strujić-Harbić u svom žestokom tumačenju osude postupajućeg vojvode na gostovanju kod omiljenog mu Mileta.
Ostaje nejasno zašto se nije za riječ javio njen partijski vođa, ministar vanjskih poslova u vladi Milojkovoj?
Da zagrmi iz sve snage i u brk reče vojvodi što misli o njegovoj pośeti bratu po prostačkom idiotluku i sramotnom primitivizmu. Da saopšti javnom mjenju lični stav po tom pitanju? Ali, avaj! Stav treba imati. Ovoga puta, neka ta posebnost bude plod Kenaninog promišljanja aktuelne bruke i sramote. On neće ništa reći, a Kenanina poruka neka makar upozori što bi se moglo desiti ako bi se stav vratio onamo đe je nekad postojao.
Ona je naglasila da je bilo i da će biti cjelovite Bosne i Hercegovine, dodajući da “velike priče malih ljudi o velikim državama” predstavljaju šarenu lažu za glasače, kao što je, smatra ona, odlazak Mandića još jedna predstava za domaću glasačku publiku koja sanja puste snove o “srpskom svetu”.

Da, rekla je, nema što. Jasno i glasno u nekolike rečenice sve što je, po svoj prilici  odavno mislila i sama za ovu prigodu smislila.
Teško da se može drugačije razumjeti poruka koja je tema ne jednog, nego bar dva dana u našoj sveopštoj (pred)političkoj uzburkanosti. Osim da je sad jasno da više teško može opstati zajedničko djelovanje ovakvih suprotstavljenika.
Pa ipak, Kenani je na kraju samo falila jena mala, najmanja prosta rečenica, kojom bi podržala razum u svoj ovoj  šporkoj raboti. A ona je trebala da glasi: „Adio partneri u ničemu, za sva vremena“! I ni slova više.

Iz nekog razloga, izostao  je ovakav njen  pozdrav i otklon od vojvodinog  jata.
Nadam se da nije u pitanju samozadovoljstvo izrečenim, kao dovoljnoj i jedinoj mjeri. Pa ako opet nešto slično učiniš vojvodo, zapamti, opet ću ti pisati!

Nije valjda? Mada, iskustvo nas uči da možda jeste? Ko će ga znati? Krhko je znanje.  Možda je pao trak istine u me, a možda su sanje, poručio je sjajni Dobriša Cesarić.

Viđećemo brzih dana.

Naši iskreni prijatelji u BiH, očekuju nastavak Kenanine poruke. Vjerujete, čekamo je i mi.