Inicijativu Udruženja filmskih umetnika Srbije (UFUS) i porodice reditelja Vlatka Gilića, da velikan koji je ušao u istoriju našeg i svetskog filma bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, bez ikakvog obrazloženja odbila je gradska Komisija za ocenu opravdanosti ko zaslužuje ovo počasno grobno mesto.

U kratkom odgovoru koji je dostavljen UFUS-u, navodi se sledeće:

„Obaveštavamo Vas da je danas, 3.08.2026, održana elektronska sednica Komisije za ocenu opravdanosti za sahranjivanje u Aleji zaslužnih građana na kojoj se odlučivalo o vašem predlogu. Nažalost, nije data saglasnost da se telo sa posmrtnim ostacima Vlatka Gilića sahrani u Aleji zaslužnih građana“.

Osim što nema obrazloženja koje „kriterijume“ gradske vlasti ne ispunjava reditelj koji je svojim delom, po ocenama svetskih kritičara, dobio mesto među 50 filmskih velikana, uz Hičkoka, Felinija, Bergmana, Tarkvskog, Kurosavu…, u ovom odgovoru se ne navodi ni ko su članovi komisije koja je odlučivala, da li je to bila njihova odluka, ili je „presudu“ doneo gradonačelnik, koji po novim zakonskim odredbama od aprila 2024. bira članove komisije.

Vlatko Gilić je preminuo 31. jula u 92. godini, a na njegove neosporne zasluge što su naš film i kultura uvaženi u svetskim okvirima, kao i na činjenicu da je dobitnik Nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije, UFUS je podsetio Komisiju u svom dopisu:

„Vlatko Gilić je bio jedan od najznačajnijih i najpriznatijih srpskih i jugoslovenskih filmskih autora, dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda i dobitnik Nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije. Njegov međunarodni ugled potvrđuju Srebrni medved na festivalu u Berlinu, višestruki Grand Prix u Oberhauzenu, učešće u takmičarskim selekcijama Kanskog festivala, kao i činjenica da je rešenjem američkog NBC-ja svrstan među 50 najvećih reditelja u istoriji svetske kinematografije.

Kao profesor emeritus i istaknuti umetnik čija su ostvarenja uvrštena u zbirku Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, Gilić je ostavio trajan i neizbrisiv trag u nacionalnoj i svetskoj kulturi, čime u potpunosti ispunjava sve kriterijume za sahranu u Aleji zaslužnih građana. Molimo vas da izađete u susret porodici i Udruženju filmskih umetnika Srbije, i da se pokojni Vlatko Gilić sahrani u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu“, naveo je UFUS.

Ali, očigledno je da za ovu komisiju te reference nisu bile dovoljne i da ona ima „svoje kriterijume“, koje za Danas komentarišu njegove kolege i struka.

– Velika je šteta i nepravda što po mišljenju gradskih vlasti, nema mesta za Vlatka Gilića u Aleji zaslužnih građana – kaže reditej Srdan Golubović. – Jer, Aleja zaslužnih građana služi pokolenjima za podsećanje na ljude koji su ovu zemlju zadužili, a ne za provnicijske političke vucibatine da preko toga vode svoju primitivnu, osvetničku politiku.

Zbog toga, kako podseća, nije bilo mesta u toj aleji ni za Tomislava Peterneka, ali je bilo za neke drugorazredne režimske zabavljače.

– Ipak, u svemu tome ima nečeg zanimljivog – Vlatko Gilić se celog svog života gnušao tih provincijskih karijerista, partijskih ugljeba i štetočina. Nikada nije želeo da ima ništa sa njima, zbog toga nije ni snimio nijedan film u poslednjih pedeset godina, tako da on nikako ne bi ni želeo počast ili milost od onih protiv kojih se čitavog svog života i borio – objašnjava Srdan Golubović.

Reditelj Darko Bajić takođe podseća da je posle velikog uspeha dva jedina igrana filma Vlatka Gilića u zvaničnoj konkurenciji u Kanu, nagrada i projekcija njegovih u svetu nagrađivanih kratkih filmova u Muzeju savremene umetnosti Moma u Njujorku, usledila zabrana i decenijama nije snimio nijedan film.

– Sad kada nas je napustio usledila je nova zabrana i nepoštovanje u Svetu priznatog reditelja. Da li je to samo nastavak neobrazloženog zaustavljanja kontinuiteta srpske kinematografije koja traje već godinu i po dana.

Ovim neargumentovanim zabranama oštećena je srpska kultura a Srbija je ostala uskraćena za dela velikana srpske i svetske kinematografije – navodi Bajić.

Filmski teoretičar, kritičar i pisac Srđan Vučinić smatra da ova skandalozna odluka gradske Komisije nije iznenađenje:

– Taj odgovor je i pravo ogledalo „kulturne politike“ ove vlasti čija najviša dostignuća behu Informer, Pink, trovačnice rialiti programa… Vlatku Giliću njihovo grobno mesto nije ni potrebno, on već počiva u Panteonu najvećih dokumentarista u istoriji svetskog filma.

A odgovor umetnika prinuđenih da još uvek žive pod ovom okupacijom može biti samo jedan – bojkot svih kulturnih manifestacija pod patronatom tzv. Gradske vlasti – ističe Vučinić.

Pozorišni reditelj i profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, višedecenijski bliski prijatelj Vlatka Gilića takođe podseća na njegovu veliku karijeru, nagrade i priznanja kojima se teško mogu pohvaliti i neki vrlo cenjeni filmski autori i u svetu, i kaže da ovaj skandal zvuči neverovatno, ali je istinit:

– Očito da je neoprostiva odluka Komisije za ocenu opravdanosti za sahranjivanje u Aleji zaslužnih građana, u skladu sa Gilićevom jedinstvenom umetničkom sudbinom – koja nije jedina ali je neponovljiva: da je gotovo pola veka, uprkos izuzetno uzbudljivim i kvalitetnim scenarijima bio lišen društvene podrške da snimi i jedan jedini kadar. Njegovi filmovi, koji se neuporedivo češće prikazuju u svetu nego u Srbiji, ostaće kao trajna i nezaboravna vrednost svetske i naše kinematografije – kaže Đurović.

Danas je putem mejla od Informatvne službe Grada Beograda zatražio informaciju ko su članovi Komisije za ocenu opravdanosti za sahranjivanje u Aleji zaslužnih građana, pošto se njihova imena ne navode na službenom sajtu, što bi po zakonu moralo da bude dostupno javnosti, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor.

Tako je javnost uskraćena da sazna obrazloženje za njihovu odluku, a kako nam dosadašnja praksa pokazuje, teško da ćemo i u nekim narednim danima, ili bilo kada, dobiti  taj odgovor.