Da se crnogorsko društvo sunovratilo u bezdan Srpskoga sveta, bezbroj smo se puta uvjerili u potonje dvije godine - od litijaškoga pokreta kao prethodnice koja će jednu suverenu državu predati na upravu crkvi druge države do danas.
Siniša Jelušić je, sve zaklanjajući se iza hermeneutike, konačno iskoračio iz svog ideološkog ormara, nudeći na viđelo gradu i svijetu svoj mali šovinistički tekst kao legitimaciju svoje učenosti
O Crnogorci!
O Crnogorci!
Tako vi svega što vi je najmilije
Tako vi ovoga i onoga svijeta
Tako vi duše i obraza
Tako vi jučerašnjice i sjutrašnjice
Tako vi dana današnjega.
Tako vi vaše djece
Tako vi neba i mora na njinim rukama
Tako vi dana na njinome licu
Tako vi sunca u njinome glasu.
Ne budite tudja metla i lopata
Ne lizite tudje šake
Ne obijajte tudje pragove
Ne dajte se varati
Ne dajte se kupovati
Ne budite tudja sreća
Vrćite se sebi i svome.
Tako vi ljeba i vode
Tako se lako sa dušom rastajali
Tako vi zemlje u koju ćete.
Ne rezite jedan na drugoga
Ne pijte krv jedan drugome
Ne kopajte jamu jedan drugom
Ne radite za svoju pogibiju.
E vi sve ponesoše
E vi mozak popiše
E vi strv poginu
E ve iskopaše iz amina
Da vi nema ni imena ni pomena.
Pod svoje nebo
Na okup oko svojega sunca.
O Crnogorci!
O Crnogorci!
